Toliko stvari mi struje po glavi ovih dana. Razmišljam o čemu da pišem, jer se približava taj četvrtak kada bi trebalo da objavim blog. Mnogo kvalitetnih tema mi je palo na pamet, ali kako se deadline približavao nijedna nije bila dovoljno dobra. Mučilo me je pitanje:“Kako izvršiti selekciju?“. Da, najbolje je pisati o onome što trenutno preživljavaš. Mnogi su mi rekli da previše unosim ličnog u blog, tako da odmah razjasnimo da je većinom u pitanju fikcija.
Cele nedelje razmišljam šta je potrebna da bi se živelo srećno do kraja života? Da li je to uopšte moguće? Da li su roditelji krivi što se mi zaludjujemo tim srećnim završetkom, jer su nam čitali bajke kad smo bili mali? Da li je možda kriva Kasandra što nam je dokazala da prava ljubav može da pobedi, i da su ona i Luis David bili srećni do kraja života, a Ignjacio platio za svoje grehe? Možda je ipak trebalo da gledamo „The way we were“, da bismo uvideli da Barbara nije živela „happily ever after“... Najviše sam se zadržao kod bajki. Još kao decu, svi su nas kljukali time kako se Snežana udala za princa na belom konju, Pepeljuga našla izgubljenu cipelu a Trnova Ružica se probudila iz kome... Zapitao sam se kako bi izgledala moja verzija Diznijeve bajke...
Bila jednom, ne tako davno, jedna naivna i dobra devojka po imenu Snežana. Kože bele kao sneg, očiju plavih kao more i kose crne kao ugalj. Živela je sa svojom maćehom, koja je naravno bila zla. Maćeha je nije volela, razlozima vas ne bih zamarao, pa je jednog dana naredila lovcu da je odvede u šumu i ubije. Otišli su u šumu, ali lovac nije imao srca da je ubije. Pao je na njenu lepotu i zaljubio se u nju. Snežana se primila na njegovu samilost. Bila je to ljubav na prvi pogled. Pet punih godina bili su u vezi. Za to vreme su upoznali sedam patuljaka, koji su im pomogli i pružili im utočište. Mislila je da će živeti srećno do kraja života, ali nije računala na to lovac ima svoje mračne strane. Sve vreme joj je zvocao, bio neveran i uopšte je nije ispunjavao.
Posle pet godina, pod veoma čudnim okolnostima, Snežana i lovac su upoznali princa na belom konju. Da, bio je to prelep princ s kojim je Snežana iste večeri dogovorila sastanak. Bila je to opet ljubav na prvi pogled. Osećala je da posle toliko godina loše veze duguje sebi barem toliko. Princ i ona su se našli na mestu koje je nekad bilo njeno i lovčevo. Imali su sex na prvom sastanku. Ljubav je cvetala. Posle mnogo prinčevog truda, Snežana je odlučila da raskine sa lovcem i počne vezu sa njim. Snežanini najbolji prijatelji, patuljci, su je odmah podržali u tome i zavoleli princa. I sad bi trebalo da ide onaj deo „i živeli su srećno do kraja svog života“. E pa ne ide. Posle nekog vremena patuljci su počeli da razvijaju negativne emocije prema princu. Nije im se svidjalo što mu Snežana posvećuje previše vremena. Bili su ljubomorni. Jedan po jedan, krenuli su da joj okreću ledja, jer nisu mogli da trpe princa u svom okruženju. Ostala je sama sa njim. Dugo je to tako i funkcionisalo, njih dvoje sami, dok jednog dana nije odlučila da se pomiri sa nekim patuljcima. Princ to nije mogao da podnese. Da neko ko se loše poneo prema njemu bude najbolji prijatelj njegove izabranice. Počeli su da se svadjaju. Svaki dan, svaki sat, svaki minut. Sve je krenulo nizbrdo. Njihova veza se posle toliko vremena vratila na početak, ali ne na onaj sladak već na onaj pun svadja i negativnosti. On je pokušavao i pokušavao, ali Snežana nije htela da uradi nikakav pametan korak za njih. Bio je nesrećan.
Prinčeva najbolja drugarica bila je Pepeljuga. Ona je isto bila u vezi sa svojim princem kog je upoznala na žurci u studenjaku. Pohvalila mu se kako joj je princ umesto cipele kupio stan gde će živeti zauvek srećno. Princ ju je gledao, pomalo zavidno, jer ima stvari o kojima bi on mogao samo da sanja. Razmišljao je šta će raditi sa Snežanom. Šta god da je pokušao, uvek joj se vraćao, jer je ljubav u njemu bila jača od svega, iako su se svadje nastavljale. Eh... Šta se dalje dogodilo? Da li su živeli happily ever after? Ne znam, jer kao što rekoh ova priča je počela ne tako davno.
Нема коментара:
Постави коментар