White

Ko bi rekao da jedna tačka na belom zidu može da otvori toliko tema za razmišljanje i raspoznavanje prostih stvari sa različitih aspekata? U vrhuncu besmisla svog života, zagledam se u tu jednu te istu tačku i počinje. Isprva prazno. Potom vrlo neurotično. Posle tri antidepresiva, počinjem da vidim jasno. Koliko je čovek zapravo istrajan u svakom svom cilju? Da li kada naidje prva prepreka ka ostvarenju, nalazi milon razloga i opravdanja kako bi odustao? Koji je zapravo smisao života ako odustaneš čim postane teško? A koji je smisao života ako se i dalje boriš a pritom ludiš, postaješ šizofren? Gomila pitanja, koju postavlja jedna tačka. Ne, nisam pušio travu.

Svako od nas, onog momenta kada mu postane teško, očekuje podršku od nekog ko mu je najbliži. Često se desi da ta podrška izostane, iz razloga što se ljudi ponekad boje da stanu na vašu stranu, jer bi njihovo dupe moglo da strada. Koliko god vas, u tim momentima, bole ta saznanja, vi odlučujete da postanete još uporniji i istrajniji u svom cilju, i dokažete svetu da ste jaka osoba i da vam ne treba niko. Potom si smirite i legnete da spavate.

Jutro. Kafa. Ista soba. Isti beli zid. Ista tačka. Cirkus ponovo kreće u krug. Dokle čekati Godoa? Da li nešto postižem u svom životu sedeći i gledajući u jednu tačku, samo zarad nekog cilja koji je udaljen svetlosnim godinama. Da li gubim vreme, jer sam umesto što sedim, već mogao odraditi štošta u svom životu što bi me činilo ispunjenijim? Da li se svakog dana osećam kao sve veći promašaj, jer svakodnevno buljim u istu tačku? Iako sam se juče pomirio s tim da moram sve sam, zašto mi je danas opet potrebna podrška? Zašto ta podrška nikad nije tu na vreme, zašto uvek jebeno kasni, zašto stavlja sve druge ispred mene u delima, a rečima mi govori supotno? Da li sam postao potpuno šizofren i da li me je ova tačka na zidu izludela? Jesam, jeste. Hajdemo opet, tri antidepresiva.

Vau, živci su mi umrtvljeni. Osećam kako mi se nervoza bori protiv lekova, ali ne uspeva. Medjutim u glavi mi ostaje sećanje na te momente, i uprkos tabletama i dalje sam nesrećan.

Sve se ovo odigrava na tudjoj zemlji. Negde gde nemam nikog svog. Ustvari imam, ali nikad nije tu. I kad je tu, kao da nije, jer uvek odsutno leži pored mene. A ja i dalje, kada legnem i ugase se svetla, blejim u istu tačku i razmišljam da li je sve ovo vredno toga.

Fly, Fly Josephine my Flying Machine

U beznađu sopstvenih želja, letim preko mulja tudjih obećanja. Negde sletim, umočim kandže, jedva ih iščupam i nastavim dalje. U čitavom vrtlogu promašaja izgubim poneko pero, slomim poneko krilo, zarastem i opet u krug. Vrtim se zajedno sa svim nuspojavama promašenih života.

Kažu da ko visoko leti, nisko pada. No, kako dosegnuti ono što je visoko, ako si stalno pri kopnu, tu negde gde može svako da te zgrabi, stojeći na zemlji? Nikako. Kako bi pronasao svoje mesto pod Suncem, visoko gde i pripadaš, potrebno je da se vineš svom svojom snagom, pa makar se i srušio na zemlju. Ko ne rizikuje, taj i ne dobija.

Letim. Ni napred ni nazad. Ni levo ni desno. Gore. Samo gore, u visinu, dokle mogu vazduh da udahnem. Znajući da ako padnem, padam direktno u mulj, bez straha nastavljam. Horizont. Ti. Letiš. Letiš prema meni. Ista pesma nas vodi. Nalazimo se na sredini, tu negde iznad oblaka.

Medju oblacima je sve sjajno. Savršeno. Ljubav uspeva da se stvori i na prvi pogled. Bez imalo opreza puštam te u svoj svet, u svoju svest, pod svoju kožu, pod moje sve. Osećam, osećaš. To je to.

Kada na sebi nosite trag pogrešnih, ugriz zmije i golubovo govno, teško je nositi se s tim kada vas neko prekrije Suncem. Želite da pružite sve. Procenite. Pružate. Sve je uzvraćeno. Kada vam neko za jedan dan ispuni sve vaše želje.

Autopsihoanaliza. Šta su bile moje želje? Šta sam ja zapravo želeo? Kao što već rekoh “beznađe sosptvenih želja”. Ljubav kombinovana s novcem, luksuzom i glamurom. Nikako samo ljubav, nikako sirotinja, nikako ništa. Malograđanski stav jednog čoveka širokih vidika. Šta se dešava? Naidje ta savršena osoba i pruži vam to sve. Čak i više od toga. Pritom daje sve od sebe da vam ni u jednom momentu ništa ne zafali. I onda odlazi.

Ja ostajem. Ostajem i čekam. Čekam ponovni dolazak. Dolazak celog mog sveta. Čekam u novcu, luksuzu i glamuru. Čemu? Šta imam od toga? Ništa. Dolazim do saznanja da ništa od toga nije bitno. Jebem ti pare, luksuz, glamur, kurac, palac, kad ti jebeno nisi tu. Ništa mi ne treba.

Visoko. Izmedju silnih oblaka ja letim. Ti si tu. Hvataš me i uzdižeš na jedan oblak više. Više jer sreću zaista ne čine materijalne stvari.

Posvećeno.

Love you baby to the moon and back.

Obećavalac

“Obećavalac” - prva imenica u srpskom jeziku koja obuhvata muški, ženski i srednji rod. Ko je zapravo obećavalac? Jasno, to je osoba koja puno obećava. Osoba koja obećava kule i gradove, jahte, avione, kamione, a na kraju te strpa u gepek. Kao sekta, pojavljuje se u periodu kada vam je najteže i obećava neko blagostanje, ničim izazvan. Onda skontate da ta osoba ustvari pokušava da kupi vašu ljubav, da vas pridobije nekim obećanjima o boljem životu.

Tako je i bilo. Doduše zanemarim ja ta obećanja, znajući da je u pitanju riba u horoskopu i da puno sere da bi nešto dobila. No, nema veze, svidja mi se fizički, odgovara mi psihički. Razgovaramo o svemu. Najpre o lepim stvarima, potom o problemima. Pritom, iz neobjašnjivog razloga, navodne ljubavi i slično, nudi se da mi reši probleme. Na prvu loptu odbijam, jer nisam navikao da se neko bori sa životom umesto mene. No, nakon mnogo ubeđivanja pristanem.

Baš kao što sam i mislio. Klasična manipulacija. Pokušaj da u meni izazove osećaj divljenja i neke obaveze. Nekog apstraktnog duga, jer je ta osoba bila uz mene kada je bilo potrebno. A taj apstraktni dug se plaća ljubavlju i pažnjom. Sve je to jako divno kad površno pogledate, ali kada sagledate stvari iz nekog drugog ugla to nije ni približno divnom. Zašto bih ja bio dužan da nekome pružam ljubav i pažnju? Zar se takve stvari zadužuju? Ako ti slučajno ne posvetim to u određenom momentu, da li zaračunavaš kamatu?

Kao što rekoh, meni je u tom momentu ta osoba odgovarala i bez svega toga, tako da nije bilo potrebe za iznudjivanjem ljubavi. Razmišljam: ok, prošli smo ovu fazu, neće više biti sličnih situacija, nastavljamo normalno kao i svaki drugi par.

Teško je opisati osobe kao što sam ja. Uvek zračim nekom posebnom seksualnom energijom, toplom pre svega. Kad sam u vezi, stvari su malo drugačije. Često delujem hladno, iako nije tako. Zbog toga i kažem “delujem”. Sigurno se svako od vas našao u situaciji da vas partner satima ispituje šta nije u redu, a vama jednostavno nije dan. Šta činiti u takvim situacijama?

Apsolutno ništa. Ako će da se tripuje, nek se tripuje. Ne treba nikome ništa crtati. Nek vas upoznaje i kroz vaše loše momente. To bi bilo sjajno da je to ostvarljivo u praksi. Ne, ubija pitanjima, gleda vas čudno, pa se onda ljuti, pokušava da preokrene uloge, igra igrice i jede govna. O jebote, pusti me da dišem i idi u svoj ćošak! Možda mi je crkao ker, možda imam proliv, možda imam nešto o čemu bih da ćutim. Poštuj.

Kada izigra sve te svoje igrice i vidi da nema efekta, onda krene da se umiljava. I obecava. Opet obecava. Kupiću ti ovo, kupiću ti ono. Pokloniću ti ne znam kakvu bahanaliju. Uplatiću nam letovanje. Može i banja. Šta god poželiš.

Ništa od ponuđenog vama nije nužno. Ništa od toga niste tražili, ali ko je još lud da odbije takve poklone? Ja prvi nisam. I prihvatim ja ta obećanja, šta ću, kontam ako ti je toliko bitno, eto nasilno sam se oraspoložio.

Prodje neko vreme. Dodje trenutak za ostvarenje prvog obećanja. Paf! Izgovor. Progutate. Dodje trenutak za drugo obećanje. Paf! Ista priča. I tako sve do jednog ispuca. Dodje trenutak za glavno obećanje i ćuti, ništa ne govori. Ja progovorim i lupi mi dandaru, jer Isuse, ja sam vrlo razmažen što očekujem da mi neko pruži takve stvari. Pa da ti jebem mamu, niko te nije terao da obećavaš koješta!

Taj sjajan momenat, kada podignete glas… Sjajan. Opet vam lupi dandaru, i natrlja vam na nos onu prvu pomoć o kojoj sam pričao, o rešavanju nekih vaših problema. A vi ostanete tako i ćutite. Ćutite jer nemate pravo glasa jer ste dozvolili ne nekom, nego sebi da vam neko drugi reši problem.

Sve u svemu, mislim da je svima jasno šta želim da kažem. Pokrijte se koliko vam je jorgan dugačak. Ne upadajte u sranja. Dozvolite da vam pomognu porodica, prijatelji. Nikad rodbina i nikad partner! Jer to su sve manipulativna govna ko ja će jedva čekati da vam prebace za svoju pomoć.