Kada
su u pitanju bolesti zavisnosti, kažu da je najlakše rešiti se svoje
zavisnosti, tako što ćete preći na neku drugu. Na primer, ako ste zavisnik od
alkohola, to prestajete da budete tako što, recimo, postanete zavisnik od
seksa, droge, kocke... Isto tako, kada vas boli ruka, udarite se u nogu, i sav
bol se prebacuje tamo, ruku više ni ne osetite da boli.
Kada
je u pitanju slomljeno srce, da li je moguće prebaciti svoju ljubav na nekog
drugog, ili u drugom slučaju, da li ako se udariš u glavu, srce prestaje da
boli?
Totalno
zavisan od svoje prošle veze, ne znam gde udaram. Sve vreme razmišljam gde si,
s kim si, šta radiš... Spuštam se nisko, kako bih izvukao neke informacije od
tebe, kako bih saznao da li mi je već pronadjena zamena. Previše loših stvari
mi za to vreme prirediš, povrediš me do zla boga. I to nije tvoja krivica. Moja
je, jer sam ti to dopustio. Eto toliko, dobijaš jedan mali pasus u ovoj
kolumni, jer više ni ne zaslužuješ, i ovo je moje poslednje pisanje o tebi.
Svestan
toga da sam zavisnik, odlučio sam da uradim nešto radikalno. Naime, prisetim se
te ideje o prelasku sa jedne zavisnosti na drugu. Sećam se koliki je opijum
bila jedna osoba iz moje, ne tako daleke, prošlosti, i koliko snage mi je bilo
potrebno da se kontrolišem da se ne bih zaljubio u nju. Odlučim da se vidimo i
da povratim tu hemiju u sebi. Dogovorimo se da se vidimo na istom mestu na
kojem smo otišli na naš prvi dejt, ne bi li se oživela ta neka hemija u meni.
Moja ideja, naravno. Pokupi me kolima ispred kuće i krenusmo tamo. Na moje
veliko iznenađenje, uopšte nije bilo potrebno da stignemo na to mesto, da bi mi
proradila hemija. Desilo se istog momenta kako sam seo u auto. Ćutim, gledam
pravo, i pijem vino kao da je voda, nadajući se da ću ubiti barem deo leptirića
u stomaku, jer sam na kraju krajeva, ipak želeo da cela ova stvar bude
platonska. Čak mi nije bilo potrebno ni da osetim hemiju s tvoje strane,
dovoljno mi je bilo da sedim i da te gledam, i da totalno zaboravim na retarda
iz prošle veze. Slatko.
Na
putu do tog mesta, sekund je bio dovoljan da nas udari drugi auto. Kreten koji
je jurio, koliko je moguće. Presekao mi se stomak. Ne zato što bih ja mogao tu
da poginem. Sasvim suprotno. Auto bi udario direktno u tvoju stranu i u tebe, a
ja sam te kurate sreće da bih preživeo i ostao da kukam za tobom ceo život.
Jeste crno, slažem se, ali to je ono što je prošlo kroz moju glavu u tom
momentu. Kako se ništa nije desilo, uhvatim sebe u toj misli i razmišljam da li
je moguće da sam upravo stavio tuđi život ispred svog? Da li je moguće da mi je
do nekog toliko stalo? I šta to sve uopšte znači?
Stigli
smo, parkirali se, ja i dalje ćutim, završavam onu flašu vina. Po cenu toga da
ću ispasti očajan, poverim ti se, i kažem ti iskreno sve. Naišao sam na veliko razumevanje, što mi je
pre svega bilo potrebno u tom momentu. I cela ta platonska stvar je bila super,
sve do jednog momenta. Momenta kada sam shvatio da mi je potreban zagrljaj, i
isto ti zatražio. Bio je to zaista dug zagrljaj, dovoljno dug da su mi utrnle i
ruke i noge i mozak...
Dovoziš
me kući. Zagrlim te još jednom, da se pozdravimo. I sve je super. Prebacim na
komp slike od te večeri. Gledam slike i gledam sebe na njima. Gledam kako
sijam. I tada shvatim da mi se desilo ono što mi se svaki put desi kad se prvi
put vidim s tobom posle nekog vremena. Zaljubim se. I svaki put se zaljubim, ma
koliko se trudio da to se ne desi. Postoji tu jedna moja tehnika, kojom sam se
uvek koristio u tim situacijama s tobom. Bilo mi je dovoljno dva puta da se
vidimo, i da budemo zajedno, čisto da dobijem malo tebe, da imam malo tebe. I
ta zaljubljenost prođe, kao magijom, jer smo mi pre svega dobri prijatelji.
A
sada... Sada kada sam zasrao sve, bio sa osobom iz tvog najužeg kruga prijatelja,
sada nastaje problem. Moj problem. Samo moj. Problem je što znam da me ta
zaljubljenost neće proći sama od sebe, već bih morao da se poslužim starom
tehnikom. A to se čini nemogućim. U svakom slučaju, moj prvobitni plan je
uspeo. S jedne droge sam prešao na drugu. Mnogo jaču drogu.
Нема коментара:
Постави коментар