Pretty Hurts

Koliko puta ste čuli „Lepota je subjektivna stvar“, „Lepota je u oku posmatrača“, „Ako je njoj lep, šta te briga što je zapravo ružan“? Sve od navedenog je tačno. U nekom savršenom svetu. U surovoj realnosti postoji samo jedna „univerzalna“ lepota. Savršenstvo kojem gotovo svi težimo. Zašto? Koliko god da je zapadna kultura donela sa sobom dobrih stvari, toliko je donela i loših: plastičnu lepotu, brendiranu odeću, veštački način života. U zemlji u kojoj većina stanovništa živi na rubu egzistencije, ovi standardi su nemogući. Koliko god da su nemogući, ljudi i dalje teže ka njima. Neuspešno. Šta se dešava? Nastaju kompleksi. Cela nacija postaje iskompleksirana.

Ne kažem da sam ja nešto bolji od toga, da se izdvajam od rulje. Crpim neki svoj maksimum i izgledam univerzalno lepo. Samim tim što sam dostigao tu „univerzalnu“ lepotu, nemam komplekse. Kada i dostignete taj cilj, čekate na neki osećaj blagostanja. Da je to to, da ste savršeni i bolji od drugih. Da li je to zapravo tako? Vratićemo se kasnije na ovu priču.

U poslednjih nekoliko meseci dolazio sam u kontakt sa osobama koje su na početku tog puta do savršenstva. Slušajući te priče, sve vreme sam razmišljao da li je moguće da sam i ja nekad bio takav? U svakom slučaju ovakav nikad nisam bio. Naime, klinka ima 15 godina. Izgleda sasvim prijatno, onako lepuškasta devojčica. Teška sirotinja. Mama ih izdržava sa platom spremačice. Medjutim, od te jadne plate njoj mora da se obezbedi markiranu odeću. To je prvo i osnovno. Zatim, dvaput nedeljno feniranje kod frizera, svaki vikend izlasci. Usisala kuću nikad nije, ne daj bože oprala sudove, da joj se skine lak sa noktiju. Mama dolazi sa posla mrtva umorna, sprema maloj krmači sve, sprema ručak, pere, pegla odeću, usisava, briše prašinu. Kakvi su to kompleksi sine? Šta je to? U kom Holivudu ti misliš da živiš? Da li misliš da će taj Gucci na tebi napraviti od tebe ribetinu? Neće, jer će u tebi uvek sve biti trulo, jer si mladost provela nezadovoljna svojim estetskim i socijalnim statusom. Ne znam ni koji mi je kurac trebao da slušam tu priču...

Dalje... Devojka ima 22 godine. Prvo što mi je o sebi rekla jeste da je debela i niska. Hm. Da li je to normalno da prva rečenicu koju s nekim prozborite jeste:“Niska sam i debela“? U momentu mi je bilo žao, jer znam da nije kriva za svoje komplekse, već joj je komplekse nabila ta bolest koja vlada nacijom. Iz nekog sažaljenja kažem joj da nije tačno, a sve i da je tako da ima veoma lepo lice i kožu. Na tu moju konstataciju, zadigne majicu i pokaže mi kožu na stomaku kako visi. Gledam je. Ne znam da li da je žalim ili da je pljunem. Sama nosiš svoje kilograme. Nije savršen struk ono što je izdiktarala Kim Kardashian ili Coco Ice. Sledi rečenica:“Ti si tako lep i tako savršen, šta ti uopšte tražiš sa mnom?“... Bravo mala, razmišljam u sebi. Popizdim i kažem:“Jesi debela i jesi niska, ustaj iz moje psihijatriske fotelje i traži drugog doktora“.

Da li svaki prosečan adolescent razmišlja na taj način? Da li spoljašnja lepota ono što je preokupiralo ceo svet? Da li je moguće da svi misle da ih čeka nirvana kada postanu Barbie i Ken?

Deco, razbiću vam iluzije. Ne čeka vas! Ovom konstatacijom se vraćam na početak priče. Kada se fizički usavršite, tu nije kraj. Pre svega, lepota zahteva mnogo truda i novca da bi se održavala. To prvo. Druga, jako bitna stvar, jeste da se od vas očekuje da uvek budete lepi i uvek ljudi obraćaju pažnju na to šta ste obukli, kakva vam je frizura, šminka. Vi ne smete sebi da date dan oduška i da se pojavite na ulici čupavi, prljavi, isflekani, iscepani. To je taj pritisak javnosti. Meni lično je to potpuno marginalna stvar. Ono što je veoma bitno jesu veze. Sličan se sličnom raduje, samim tim uvek i tražite nekog podjednako lepog kao što ste i vi. Nekog ko može da stane rame uz rame s vama. Retki su slučajevi da to neko uspe. Zašto? Kao što rekoh na samom početku, ovo je siromašna zemlja. Ne može svako da dostigne tu univerzalnu lepotu. Makar bila i prirodna, lepota uvek košta. No, kada ne možete da pronadjete sebi sličnu osobu, nastaje nezadovoljstvo. Ostajete sami. Baš tako. Lepi ljudi uglavnom bivaju sami, stoga odjebite sve te komplekse i budite onakvi kakvi jeste. Negujte svoj duh. Intelektualno se nadogradjujte. Lepota je stvorena samo za objektiv fotoaparata. Iza kulisa, ona je potpuno prazna.