Fasciniran sam
stvarima koje vidim i koje mi se dešavaju u poslednje vreme. Ne konkretno meni,
već ljudima u mom okruženju. Ovaj put neću pisati o svojoj vezi, jer je totalno
nezanimljiva za rubriku. Bavićemo se važnijim stvarima, kao što su nedefinisanost
i izgubljenost u vremenu i prostoru. Btw, kupio sam esspreso aparat, pa sad
konačno mogu sebe da nazovem piscem.
Naime, koje je to
životno doba u kome bi već odavno trebalo da budemo definisani kao ličnosti,
karakteri? Osamnaest godina je previše rano za to, ipak potrebno je više loših
veza, poslovnih padova, uspeha, da bismo znali šta je život. Biću slobodan da
sam odredim granicu. Po meni je to neka 25-ta godina. Ja imam manje od toga, a
životni put mi je odavno izvajan. Tačno znam šta hoću, šta neću, imam svoje
prioritete. No, neću druge ravnati po sebi, jer tu uvek i nastane problem. Šta
reći za osobe koje su davno prešle tu starosnu granicu, a još uvek ne znaju gde
udaraju?
Živimo u veoma
teškom vremenu, jer nam je celokupno društvo u tranziciji. Dok jedni vuku u
Evropu, drugi koče, treći nazaduju i sve u krug. Jebe lud zbunjenog. Naime,
kada ste jedna prosečna osoba sa izraženim stavovima (u Srbiji) koji se kose sa
većinom, veoma vam je teško da živite. Konstantno vas napadaju, osporavaju, a
ponekad i prebijaju, da ne kažem ubijaju. Razumljivo je da takve osobe onda
žive u strahu. Razumljivo. Ali jebeš ti taj život ako ćeš se uvek pretvarati da
si nešto što nisi i živeti po tuđim pravilima. Napominjem, to je i prihvatljivo
društveno ponašanje do 25-te godine. Nakon toga ti si ti, odrastao, zreo čovek,
spreman da ostavi trag za sobom.
Najmučnija,
najdosadnija i najizlizanija priča, jeste priča o LGBT populaciji. Za razliku
od drugih, neću se baviti pravima već nekim fenomenima od kojih mi se želudac
okreće. Da ne bude da nekog prozivam, zamislićemo jednog gej lika. Odavno je
prešao starosnu granicu sazrevanja. Otkad se rodio svestan je svoje seksualne
orijentacije, kao i svaki homoseksualac. Analizirao sam socijalno ponašanje
ovog lika. Naime, kada se nadje u LGBT okruženju ponaša se sasvim prirodno,
normalno, opušteno, dok u strejt svetu radi nešto, po meni ogavno. Kreira lažnu
sliku o sebi, želeći da svet veruje u to. Izmišlja ljubav sa nekom devojkom.
Forsira tu priču do maksimuma. Forsira je toliko, da je i najveći debil
provalio da je u pitanju farsa. E sad, mnogi bi rekli da je ovo ok, jer je to
individualno pravo pojedinca da li će da se deklariše kao gej ili ne. GEJ ILI
NE! A ne gej ili strejt. Po mom skromnom mišljenju, ako si gej a ne želiš da se
zna, nemoj se ni izjašnjavati. Nemoj praviti priču o sebi, u koju niko normalan
ne može da poveruje, jer ispadaš budala i slabić. Ako si već odrastao, zreo
čovek, ponašaj se u skladu sa tim. Drugačije svi ti se smeju.
Još jedan
fenomen, koji me takođe tera na povraćanje, jesu javne ličnosti koje su tajno
gej, a javno strejt. Potvrde za heteroseksualnost i ostale gadosti. Drage javne
i buduće javne ličnosti, ako ste već i same deo te populacije, skupite ta muda
i stanite iza toga. Zašto? Dobar glas se daleko čuje. Ako se već nalazite na
visokoj poziciji, imate uticaja na ove ljude, učinite nešto za svoju LGBT
populaciju. Ovako ih samo nazadujete, pretvarajući se da ste neko drugi a svi
znamo ko je ko. Ne zanima mene ko s kim šta radi u krevetu, ali ovo je Balkan,
neke stvari moraju izaći na videlo da bi se nešto i postiglo.
Нема коментара:
Постави коментар