Awakening

Posle kraće pauze u disanju, sklapam novo štivo. Hm... Neke nove veze, nove gluposti kojima sam pokušao da okupiram sebe, tačnije da probam ponovo s nekim. I uđem ja u tu vezu tek tako, kad ono, duplo golo, kao i sve ranije. Zašto? Sve je bilo savršeno dobro, funkcionisalo, činilo se da ima budućnost. Da, odgovor je ujedno i kratak i patetičan. Prava ljubav.

Kakve veze prava ljubav ima s tim? Pretpostavljam da ste svi sad zbunjeni. I ja sam bio. Naime, rečenica koju moj drug često ponavlja “Nisi moj fan? Sad ću da budem ljubav tvog života”, u početku mi je samo mamila osmeh na lice. No kako i svaka laž ponovljena više puta postaje istina, tako je i njegova rečenica meni doprela malo dublje do mozga, iako ne sumnjam u istinitost njegove tvrdnje. Ta prava ljubav koju osetiš, po nekom nepisanom pravilu, jednom u životu. Neću vas ponovo daviti time kakav je to osećaj, ko je doživeo zna, a ko nije neka se iznenadi i razočara sam. Danas ću se baviti drugim stvarima.

Šta se dešava sa svom tom velikom ljubavlju kada raskineš vezu? Ok, preboliš i ostala sranja, ali šta? Ponovo bi trebalo to isto da osetiš s nekim novim? Da li je stara ljubav termin za merilo svake nove?

Da se vratim na početak priče. Ulazim tako u novu vezicu. Super se ponaša prema meni. Vidim da me gleda kao boga, što je kul. Moja emocija ravna nuli. Zbog čega? Zato što u meni i dalje tinja ta neka stara ljubav, jer ne znam kud bih s njom. Jesam preboleo, odboleo, odjebao i sve po redu, ali to je i dalje tu. Kontam da je samosvest u ovoj situaciji bitna stvar. Samim tim, ako je glupan koji je postao svestan da je glupan, više nije glupan, zar ne bih i ja trebalo da zakopam tu ljubav u sebi po defaultu?

To je taj neki sindrom, koji ću da nazovem “volim te, a ne volim te”. Stvarno te ne volim, ali opet si tu negde. Patetično.

Posmatram ljude oko sebe. Isti taj drug bio je u vezi milion svetlosnih godina. Prava ljubav, činilo se. No eto, posle određenog vremena, ponovo je u srećnoj vezi punoj ljubavi. Kako? Gde je nestala sva ta ljubav? Da li se prenela na novog partnera, ili je to neka potpuno nova vrsta ljubavi? Molim da mi neko objasni šta se dešava sa onom starom? Da li samo vremenom iščezne?

Opet uranjam u njegovu priču. Povezujem tačkice. Hah, pa u principu, rešenje je vrlo jednostavno a kompleksno. Svu tu ljubav potrebno je prebaciti, odnosno preimenovati, u ljubav prema sebi. Voleti sebe na taj suludi način, na koji ste nekad voleli nekog. Na taj način umanjujete tu osobu, uvećavate sebe. A tek onda, možete da se otvorite novim vezama i mogućnostima, jer jedino čovek koji voli sebe je sposoban da istinski voli nekog drugog. Neću više dužiti, jasno je svima o čemu pričam, jer oni koji umeju da govore, govore kratko.

Ovu kolumnu bih posvetio jako dobrom drugu, osobi koja je bila tu za mene kada je to bilo potrebno, osobi iz čijih sam primera štošta naučio i shvatio. Draganu Rakiću.