I'm ready. Am I?

Veliki beli zid. Ogledalo. Trenutak. Samospoznaja. Gledam, vidim, ne vidim. Lep si Nemanja. Da li si zaista? Da li je savršeni odraz u ogledalu izraz tvoje lepote? Da li su beli zubi, sjajna kosa i taman ten ono što čini lepotu? Ako i čini, da li je ta lepota jednako sreća?

Prijaju komplimenti. Prijaju pogledi. Prijaju muvanja. Ali na kraju dana opet si sam, sam pred tim istim ogledalom. Iako već uživaš u svojoj kolotečini, odlučuješ se za korak ka ispunjenju. Tačnije, odlučujem se. Zakazujem dejt.

Dolazim na dogovorenu adresu, izgledam odlično, osećam se odlično. Nailazim na nešto što je potpuno suprotno od mene. Nešto što na ulici ne bih ni primetio. Loš dejt, loše veče, loše iskustvo. Ovde povlačim liniju. Da li je to što sam izgledao lepo prouzrokovalo da se osećam i srećno? Ne, osećao sam se još gore. Necenjeno, potcenjeno, a s moje strane precenjeno.

Da li vam se ikad desilo da posle niza loših dejtova, dignete ruke od svega? Da se povlačite u svoju mišiju rupu jer nada ne postoji? Momenat kada se vaše ogromno samopouzdanje pretvori u traume i frustracije? Šta činiti tada? Ustati ili odustati?

Sastajem se s drugovima. Svi smo tu. Razmatramo situaciju. Da, u pravu ste, moja očekivanja su prevelika. Da, estetski momenat mi je jako bitan. Pedigre isto.

Drug sedi prekoputa mene. Gledam njegovu sreću. Njegovu vezu. Da, to je ono što hoću, ono što mi je potrebno. Ono zbog čega neću morati da se gledam u ogledalo kako bih osetio trunku zadovoljstva. Ono što će da ispuni moj mozak od ujutru do ujutru. Na kom drvetu to da uberem? Govori mi:”Nemanja, imam nekog za tebe”.

Huh, ne, ne, ne. Ne još neko. Lakše je niko. Vodim se onom čika Jovinom: "Ako si pao, nemoj se ukaljati, ako si se ukaljao, nemoj se valjati!"

I dalje razmišljam... Ne, ne. Ali... Ne... A onda se setim svete šestorke iz prošle kolumne. I krećem sa pitanjima. Uklapa se. Naravno dva elementa moram sam da prosudim. Na kraju krajeva, šta imam da izgubim? Dostojanstvo? Nasmejaću se.

Ulazim u priču. Uvek vam je potreban plus da razbije minus koji ste nedavno napravili. Plusevi su počeli da se nižu brzinom kojom su reči dopirale do mog mozga. Da li ti stvarno imaš sve? Da li si ti zaista ono što je meni potrebno? Da li su ovo preozbiljne reči za nekoga koga ne poznajem? Da li ću opet u svom starom stilu da se zaletim i zajebem? Da li ste i vi kao i ja iziritirani količinom glupavih pitanja koja upravo postavljam?

Hm. Do sledeće kolumne ćete verovatno dobiti odgovor na sva ova pitanja. Zašto su vama ti odgovori bitni? Ako ste u srećnoj vezi i nisu. Ali ako ste sami, znaćete da li da se nadate ili da idete u samostan. Ova kolumna vam više dodje kao vodič za opstanak. Ono što ja mogu da kažem za sebe, i to posle toliko vremena jeste: SPREMAN SAM.