Haotično stanje. Svega. Nedelja je započela divno, raskidom.
I to je zaista dobra stvar. Uvideo sam da postao kamen i da me ništa ne
potresa, pa čak ni to. Ali razlog raskida mi je bio sjajan. U potpunosti
razumem i podržavam taj razlog, jer je tačan. Ja jesam krupan zalogaj, ali niko
te nije terao da me jedeš, jer ipak, ne poznajemo se mi od juče. Muči me samo
jedna stvar iz cele te priče. Jako sam se vezao za tvoje prijatelje i zavoleo
ih. Oni su ipak vadili i održavali sve to. I ne znam, zaista ne znam kako cu ih
preboleti, pošto pretpostavljam da tu vlada lojalnost i da im je sada
zabranjeno da se viđaju sa mnom.
No, opet sam sam. To je super, osim jedne stvari. Kad sam
sam, ne postoji samokontrola u meni i onda činim neke gluposti. Naravno, to se
desilo odmah posle raskida. Sex with the ex. Naime, na jedno veče sam se vratio
u vezu pre ove, koja je trajala četiri godine. Išao sam tamo i imao trip da će
mi biti jako čudan osećaj da se ponovo nalazim u tom stanu. Naprotiv, osećao
sam se kao da sam stigao kući. Dogodio se taj famozni seks, i ujutru smo se
rastali kao stranci. Svako na svoju stranu.
Da li je to pravilo da se uvek bolje slažeš sa bivšima tek
kada raskinete? Da je seks „mind blowing“ kada se ponovo sretnete? I da li je
moguće u celoj toj seksualnoj magli razgraničiti strast i ljubav?
Zora je, vraćam se kući kao i svaka kurva. Iako je tek
svanulo, izgledao sam odlično. Sijao sam. Razmišljam da li su se vratila stara
osećanja ili je ta noć bila ono što mi je potrebno da završim tu priču. Konfuzija
u glavi, iz kreveta u krevet, iz veze u vezu, pa natrag u onu pra pra vezu, pa
metak. Metak u čelo. Dolazim kući i šalješ mi poruku da je noć bila savršena.
Ne odgovaram. Zoveš me. Ne javljam se. Ne mogu, odlučio sam da se javim kada
budem znao šta da ti kažem.
Kasnije
tog dana, već sam se osvestio. Počeo sam da se pripremam za neku privatnu
elitnu žurku, na koji nisam ni hteo da idem, ali su se okolnosti promenile. Obukao
sam svoje najbolje krpe, sredio se i krenuo. Kad ono, na žurci sve snob do snoba.
Ništa, i ja se stopio sa njima, pijem belo vino i prozborim koju sa svima.
Kočnice popustile, nemam kontrolu nad jetrom, i pijem kao manijak. Tu je prekid
filma, poslednja scena koje se sećam je kako držim čašu, neko mi nešto priča, a
ja umirem od smeha.
Jutro
je, budim se. Jebem mu mater gde se nalazim? Ležim u ogromnom bračnom krevetu,
beli zidovi, po sobi neke skulpture i pičke materine... Podižem tešku glavurinu
sa jastuka i razgledam... Nikad mi se ranije ovo nije dogodilo. Pogledam kroz
prozor i razgledam okolinu. Liči mi na Lipov Gaj. Ali nije... Jebeni Belvil! Ja
sam u jebenom Beogradu! Kako, kad, zašto??? Smognem snage i izlazim iz spavaće
sobe, dolazim u jednu veliku prostoriju, na stolu stoje dve kafe i pored sedi
osoba koju prvi put vidim u životu. Da ne bih ispao žešća kurva koja se ne seća
ni s kim je sinoc legla u krevet, kažem „Dobro jutro“ i blago se osmehnem.
Medjutim, nisam mogao da suzdržim. Pošto je osoba koja je sedela naspram mene
izgledala kao BOG, želeo sam da se setim svega, pa rekoh: „Izvini, a ko si ti?“
Smeješ se na sav glas, a ja Alisa u zemlji čuda. Ono što sam saznao jeste da
smo došli kolima u Beograd i da nismo imali seks jer sam ja zaspao čim sam
legao. Hvala bogu, rekoh. Mada, gledam tako tu osobu i žalim što se nije ništa
desilo, jer ponavljam, izgleda kao bog. Vozi me kući. Priča i priča i priča i
priča, a ja ćutim. Izbezumljen. Dolazimo do moje kuće i krenuh da izlazim iz
kola. Pita me: „Hoćeš li mi dati bar broj telefona?“. Odgovaram: „Hvala na
prevozu“. Zatvaram vrata i zaboravljam celu ovu scenu.
Da li
je moguće da se ja ponašam kao pušten s lanca? I da li sam naučio nešto iz cele
ove priče? Jesam, da se klonim pića, bivših veza i potencijalnih dejting
katastrofa. Da se zatvorim u četiri zida i pletem, vezem, šijem, štagod. U
svakom slučaju, sve je bolje od ovoga, jer da sam samo malo psihički slabiji
već bih završio sa metkom u čelu.
Нема коментара:
Постави коментар