Šta
čini jednu vezu? Ili jedno prijateljstvo? Da li isti trud koji ulažete u
prijateljstvo je potrebno uložiti i u vezu? Ili više? Kada je u pitanju
novčanik, kako se treba koristiti u vezi i prijateljstvu?
Ne
znam, ja ne razmišljam kao i većina. Možda u tome i jeste problem. Kada imam
para, onda svi oko mene imaju. Dešava se da hoću da izadjem sa prijateljima, a
da oni nemaju keša. Nema problema, ja imam. Isto tako oni rade i za mene.
Koliko puta sam samo izašao sa njima i imao sam pare jedino za taksi i cigare,
a vratio se kući mrtav pijan. I obrnuto, jer, zaboga, tu smo jedni za druge.
Potpuno
isti šablon imam i kada su u pitanju veze. Tipa, desi se da se dogovorimo da
izadjemo, i nešto ti iskrsne i nemaš keša. Naravno da ću biti iz fazona, daj
imamo ovo što ja imam pa dokle izguramo, izguramo. Ne moramo ostajati baš do
jutra. Ne bih te nikad ostavio kod kuće, a ja da idem da „ludujem“. Kontam
kakav bih jadnik onda ispao, prvo prema tebi a onda i sam sebi. Isto to
očekujem i od partnera. Meni kao izdržavanom licu, povremeno se desi da sam
totalno dekintiran, da krpim za cigare. I to nije sramota, jer studiram uporedo
dva fakulteta da bih to mogao da opravdam. Eto, upravo ta situacija se desila
večeras. Ja bez prebijene pare, a dogovorili se da izadjemo. I javljam ti
novonastalu situaciju. Tvoj odgovor je bio, evo ja krećem da se spremam šta ćeš
ti raditi? Kažem: „Sedeću kući, kao i svaki luzer subotom“. Na to mi odgovoriš
kratko i jasno: „:*“. U fazonu, jebi se Nemanja, ja odoh, ćao zdravo. Pa jebem
mu mater, normalno je da ćeš makar ponuditi da izađemo o tvom trošku, a ja ću
naravno odbiti. Ali daj brate, makar budi Džek i pokušaj. Pa sve i da nekom
silom pristanem na to, sledeće subote bih ti isto tako uzvratio, jer u vezi smo
jebote. Ali očigledno tih 70 veza koje su ti se desile pre mene, ničemu te nisu
naučile. Da me barem preko kurca pozoveš, pa jebem li ga, dovoljno sam pametan
da na osnovu tvog tona shvatim da treba da odbijem. Ovako umesto da odbijem
tvoj poziv, odbio sam se ja od tebe, jer preko ovakvih stvari ne prelazim. Na
osnovu ove situacije, možeš svašta naučiti o čoveku. Ako je tu stipsa, stipsa
je u životu, a kako stipse žive? Ceo život se stiskaju, odriču se svega lepog
kako bi štekali za nešto nepostojeće, valjda za najlepšu parcelu na novom
groblju. Ali ni tu im ne treba mnogo novca, jer zbog takvog životnog stila će
umreti sami i neće morati da plaća dva mesta.
U
prethodnoj vezi sam naučio jednu jako bitnu stvar, a to je da čoveka jako teško
možeš promeniti. Nije nemoguće, možeš, ali je za to potrebno jako puno vremena.
A za to vreme izgubiš živce, prilike, sebe. Na kraju, kada konačno tu osobu i
promeniš i naučiš svemu, ostaviš je, i ona kao ispravljena verzija sebe ide
nekom sledećem. A taj sledeći žanje ono što si ti sejao. E pa djoku! Ovaj put
ne pevamo tu pesmu, već kratko i jasno NEXT!
Нема коментара:
Постави коментар