Kada živiš određenim životnim stilom, veoma je teško
promeniti ga. Pogotovo kada ne želiš da ga promeniš, koliko god te to koštalo.
Nađeš se u situaciji kada ljudima smetaju tvoji lik i delo. Osuđuju te,
prekorevaju, gledaju ispod oka, komentarišu kada prolaziš. Postoji jedna istina
koju smrtnici nisu sposobni da razumeju.
Odličan je osećaj leteti visoko jer
sve vreme sereš po planktonima na zemlji.
U prošloj kolumni pisao sam da se pojavila nova osoba u mom
životu, s kojom sam tada još uvek bio u fazi dopisivanja. Vreme je prolazilo,
dopisivanje se prolongiralo, a do samog konkretizovanja odnosa nije bilo moguće
doći, jer ta osoba za nekoliko dana odlazi u Njujork na mesec dana.
Nije li ironično da svaki put kada naidjete na savršenu
osobu, Bog mora da umeša prste i sve upropasti?
Subota je. Vidno potišten što mi predstoji mesec dana
čekanja, pokušavam da smislim način kako bih se oraspoložio. Da, bila mi je
potrebna pažnja, da neko “balavi” na mene. Zovem drugaricu i dogovaramo se da
izadjemo.
U meni preovladava želja za dominacijom. Hvata me histerija.
Šta obući? Hm, sa klasikom ne možeš pogrešiti. Oblačim Levi’s jeans i naravno
gornjak ukrašen zlatnim nitnama. Ispod gornjaka bela majica na V izrez sa,
takođe, zlatnim detaljima. Pola kile pudera, bočica parfema i spreman sam.
Jebem kevu.
Ulazim u klub, Nevena me drži pod ruku. Sve oči su uprte u
mene, a ja ih gledam kao da su govna. Ne znam, skontao sam da ih to valjda i
pali?! Veče je teklo odlično, zapravo toliko ljudi me je startovalo da sam
napunio baterije za sat vremena i otišao kući. Iz cele ove agonije i moje
bolesti za pažnjom i aplauzom, proizilazi jedna dobra stvar. Jedan friend
request na fejsbuku. Osoba iz kluba. Jedina osoba koja je ličila na nešto. U
ovom slučaju to nije baš nešto čime bih se ja zadovoljio, ali ono, hvata me na
pažnju. Tako u jednom momentu se nađem u situaciji da imam dve osobe u svom
životu, a zapravo nemam nijednu. Kako bih razgraničio, osobu koja putuje u
Njujork ću u kolumni zvati Vrh, dok ću osobu iz kluba zvati Prosek.
Nekoliko dana sam se uporedo dopsivao sa dve ličnosti. Čak
sam počeo Vrha da kuliram, jer mi Prosek posvećuje više pažnje. Ne znam, da li
je to definicija da čim nekome daš hladan tuš, ta osoba odmah počne da ti se
javlja? Tako je bilo i sa samim Vrhom.
Dok mi Prosek već izjavljuje ljubav, Vrh me zove na sastanak
pre nego što zapali za Ameriku. Naravno, pristajem.
Petak je. Uveče dejt. Ceo dan čitava ludnica. Šta obući i
oboriti Vrh? Igra reči je slučajna. Opet se odlučujem za klasiku. Sako,
košulja, i farmerice toliko uske da sam se sav oslikao u njima. U Nublu živa
svirka. Sedim i čekam da se pojavi Vrh. Očekujem sve najbolje. Vrh se
pojavljuje. Na prvi pogled menjam naziv. Vrh postaje Brežuljak. Sedi tako
Brežuljak naspram mene, posmatra me kao da sam niža rasa. Nije li divan osećaj
kad ti se sve tako lepo vrati u životu? Davajući svom životu ironičnu notu,
sedim i jedem govna. Gledamo se, poneki
dodir, šapat, miris... Ništa. Nijedan jebeni leptirić u mom stomaku nije
poleteo. Da ironija bude veća, u kafiću se pojavljuje Prosek. A kako svaki
prosek ne poznaje diskreciju, javno mi izljubomoriše. Složim priču da se
okupljam sa starim prijateljima bla bla. Klasika. Naravno, ne poveruje mi, već
ode za šank, napije se, i tužno me posmatra celu noć iz ugla. Pravim se da ne
vidim, jer realno, kad si u društvu makar i Brežuljka, ko još normalan vidi
Prosek?
Za to vreme Brežuljak ubija u pojam. Sastanak se pretvorio u
noćnu moru. Hoću kući. Hoću mojoj kući, da se okupam i sperem ovaj dejt sa
sebe. Sve je i bilo nekako podnošljivo dok nisam naišao na osudu. Kako sam ja
diva, neljubazan prema osoblju, previše opterećen svojim izgledom i lepotom. U
to vreme dolazi moja sestra u klub i seda za sto. Ja i dalje zatečen. U znak
protesta, uzimam vlažnu maramicu i skidam puder sa lica, na sred kafića. Bacam
vlažnu maramicu na Brežuljka s rečima: “Vidiš, jebeno odlično izgledam i bez
šminke”. Pogleda me ispod oka. To me još više iznervira. Prekidam dejt i
odlazim kući.
Ono što mi se dešavalo na putu do kuće, bilo je krajnje
traumatično. Jedan loš dejt doveo je do toga da opet preispitujem svoju
ličnost. Da li ja stvarno letim toliko visoko? Da li sam se precenio? Da li moj
snobizam tera ljude od mene? Da li sam se loše obukao? Ne, ne, to nije moguće.
Možda ovo pre toga, ali moj smisao za modu ne. U tom momentu stiže mi poruka od
Proseka, u kojoj mi se izvinjava za celu situaciju. Setih se one svoje rečenice
“treba mi neko ko će da voli divu u meni, a ne da je osuđuje”. Odjednom se ni
Prosek ne čini toliko lošim.
I sve je super. Bla bla. Ceo dan sam proveo u bla bla.
Mrzeći nekadašnjeg Vrha, jučerašnjeg Brežuljka, a današnje Ravnice. Međutim,
šalje mi poruku i govori kako je veče bilo sjajno.
I jebem mu mater, Ravnica ponovo postaje Vrh.
Šta reći, osim da nisam normalan. Ako je iko išta ovde
skontao i povezao, svaka čast, voleo bih i da meni objasni. Emotivno glup. Lep,
ali emotivno glup. Do sledećeg čitanja!
Нема коментара:
Постави коментар