Neki osnovni šablon, kojem smo svi učeni, jeste da kada si
sa jednom osobom, onda si samo sa njom. O poligamiji pričamo samo kada su tema
Stari Grci. Zadesi se i poneki Aleksandar Makedonski. Svi se vodimo time da nam
je u vezi najbitnija monogamija, odnosno vernost. Prevaru nikada ne bismo
oprostili. Koliko puta ste samo čuli ono:”Ubio bih je kada bi me prevario/la”?
Milion. Previše se pažnje u vezi obraća na samu tu ideju vernosti. Kao da je to
jedina bitna stvar. Ono što sam zaključio jeste da fizička prevara, odnosno
čist seks, nije najgora stvar. Najgora
stvar je ona emotivna. Emotivna prevara. Samim tim, nemojte više da se
krijete iza apstinencije jer emotivno kurvanje pobija fizičku vernost.
Već duže vreme sam single. Na svakakve ponude sam naišao.
Ono što je zanimljivo jeste da su većinom sve te ponude bile od osoba koje su u
vezi. Svaki put kada mi je neko ponudio takvo nešto, kroz glavu su mi prošla
dva pitanja.
Zašto niko neće sa mnom u vezu, nego me svi hoće kao svoju
kurvu?
Kada je monogamija zastarela i jesam li ja poslednji
dinosaurus koji bi trebalo da evoulira?
Poligamija je u trendu ove sezone. Takoreći “must have”.
Nije mi bilo jasno kako to sve funkcioniše, jer sam old fashion.
Postoje dve vrste poligamije u vezi.
Prva i osnovna, nama svima poznata, jeste tipična prevara.
Čin kojim oskrnavimo sebe, svoju auru. Zašto oskrnavimo? Zato što nikad se nije
desilo da prevarimo sa nekim boljim. Uvek sa nekim šljamom. A ako naidje neko
bolji, nećeš varati sa njim, već ćeš sa njim i otići zauvek. Grozan je osećaj
kada se vraćaš kući sa tog “seksa”. Stojiš na raskrsnici u pet ujutru, kao
poslednja kurva, hvataš taksi. Šminka razmazana, kosa čupava, odeća izgužvana.
Imaš osećaj da te svi gledaju i da svi znaju šta si uradio. Jebena savest. Ne
znam ima li jadnijeg osećaja kada se sutradan vidiš sa svojim partnerom... Lažno
se smeješ, prikrivaš krivicu. Iako nosiš Chanel, na etiketi ti piše Made in
China. Totalni fejk.
Druga vrsta poligamije, meni potpuno nepoznata, je otvorena
veza. Sistem u kojem partneri imaju slobodu da rade šta hoće, dok god ne
uključuju emocije. Razmišljam, da li je ta ideja debilna ili genijalna? Obično
se ti ljudi vode mišlju da jedino tako veza može da uspe, jer su iskreni i ne
suzdržavaju se ni u čemu. Imaju seks sa svakim ko im se svidi, a na kraju dana
se uvek vrate svome partneru za koga su emotivno vezani. Da li je monogamija
ipak precenjena stvar? Sebičan čin kojim sputavamo partnera u njegovim željama?
Pre nekoliko dana dopisivao sam se sa osobom koja je u vezi
dugoj dvanaest godina. U jednom momentu me pita da li mi se svidja. Kažem da
neću da se izjašnjavam jer je u vezi. Dobijam odgovor:”Jesam u
dvanaestogodišnjoj vezi, ali mi je dozvoljeno da se seksualno usavršavam
ukoliko mi se neko svidi i bude hemije”. Na moje pitanje zbog čega je to tako,
ne dobih odgovor.
Zakačiću se za hemiju. Zamislite da se s nekim sa strane i
dogodi ta hemija. Šta će se dalje odvijati? Prepustiću vama da zaključite, a ja
ću i dalje da se pridržavam monogamije ili poligamije vrste jedan.
Нема коментара:
Постави коментар