Jutro posle dodira

Kada se nađete u novoj vezi, teško je kontrolisati situaciju. Barem meni. Ja imam tu neku svoju rutinu, koju primenim svaki put kada uđem u novu vezu. Na početku se pretvaram da sam med i mleko, volim iste stvari kao i ti, povlađujem ti u svemu, sve dok se ne zaljubiš. A kada se zaljubiš, izmaknem ti tepih pod nogama i preuzimam volan. Oduvek je bilo tako. Uvek sam se nalazio u vezama u kojima sam bio prisiljen da igram igrice, da ne bih bio potlačen. Šablon.

Kakvi su naši šabloni ponašanja u vezi i kada maske padaju?

Imam jednu drugaricu koja je u vezi već nekoliko godina s jednim dečkom. Devojka nije pristalica igara. Ide u sve otvorenim srcem i iskreno. Međutim, naišla je na čoveka koji je umeo to da zloupotrebi. Uvek zna šta ona misli i oseća, nema mistike, sve je jasno. Tačno zna kako bi trebalo da se ponaša s njom. Ne, ovo nije rečeno u pozitivnom smislu. Iskorišćava je na najrazličitije načine. Posle razgovora sa mnom, pokušala je da promeni situaciju. Da izađe iz svog šablona divne, iskrene devojke i postane đon. No, kako i sama Ceca kaže “Kada jednom budeš nežan kasno je da budeš grub”. Vratila se u svoj šablon, svoju ljušturu, jer je velika umetnost promeniti višegodišnju rutinu. Linija manjeg otpora. Povinovati se.

Nasuprot njenom, moj šablon je istančan. Uvek proračunat, znam šta mislim, radim, govorim. Sve to poučen iskustvom. Kada ste u vezi s nekim ko ima veliki ego, cela veza se pretvori u borbu za prevlast. Diktatura. Međutim, vremenom vam se sve to smuči. Odlučim da promenim svoj šablon i da i ja uđem u nešto otvoren, jer mislim da sam naišao na osobu koja će to ceniti. Zaljubim se veoma lako u tu osobu, i dopustim sebi da to i pokažem.

Svestan da mi to i nije bila baš najpametnija stvar, razmišljam šta činiti dalje. Što sam više razmišljao, sve sam više tonuo u ljubavnu i seksualnu maglu, gubio se u njoj.

Da li je to pravilo da na početku veze jedno je uvek zaljubljeno kuče, a drugo drži povodac?

Kako zameniti uloge?

Kako umiriti leptiriće u stomaku i vratiti se u normalu?

Kao što smo kroz ranije kolumne uvideli, uvek se odlučujem na radikalne mere. Prevara. Sex with someone else. Već nekoliko meseci držim jedan sex dejt na polici. Otkad sam ušao u vezu, potpuno sam i zaboravio na to. Međutim, kao od boga znak, sex dejt mi šalje poruku u subotu. Zove me da dođem. Šok terapija. Odlazim na taj sastanak i izgledam odlično. Osećam se odlično. A znam... Znam da će me savest ubiti na povratku do kuće. Da ću proklinjati sebe što sam prekršio jedino obećanje koje sam ti dao, a to je vernost. No ipak, ne odustajem, jer u tim momentima čovek ne razmišlja mozgom već genitalijama. Dejt je trajao od 22h do 5h ujutru. Sve je prošlo korektno, što se tiče samog sudara. Krećem kući. Izlazim iz stana i čekam... Čekam da me obuzme krivica. Da zaplačem čim uđem u lift. Da pognute glave sednem u taxi i gledam u pod sve do kuće. Da ti pošaljem neku slatku poruku, jer savest tako nalaže. Međutim NIŠTA! Ni trunka griže savesti. Kao da sam uradio najprirodniju stvar. Povrh svega, eksperiment je uspeo. Kako bih smanjio svoju opsednutost tobom, kresnuo sam se sa osobom koja mi je odvratila pažnju.

Jutro. Jutro posle dodira. Šalješ mi poruku. Osećam se jadno, ali u svakom slučaju ponovo sam u sedlu i imam kontrolu. Ne nad tobom. Nad sobom. Opet sam u svom šablonu. Kontrolisanje sebe i svojih emocija, kako ne bih bio povređen, jer kada te jednom neko onako pošteno sjebe, posle si veoma oprezan.