Nesrećna slučajnost moje kolumne i mene samog, jeste u tome
što zapravo i proživljavam sudbinu dražesne nam Keri Bredšo. Čak su nam i
naslovi isti. Hronološki poredjani, od prve do šeste sezone.
Chapter six. Aleksandr Petrovsky
Kada se nađete u novoj vezi, postoji nekoliko “prvih”
stvari, koje ne možete da dočekate. Prvi dodir, prvi poljubac, prvi seks, prva
zajednička jutarnja kafa, prvo nedostaješ mi, prvo volim te. Naime, sve su to
prateći elementi jedne veze, za koje se svim snagama borite.
Postoje tri grupe ljudi.
Prvi tip ljudi, jesu oni koji si toliko jadni i nesrećni, da
su im dovoljne sitnice kako bi bili srećni. Njima samo jedno od tih “prvih”
znači previše. Prvi poljubac, sex... Prvo “volim te” uveliča njihovu sreću do
beskraja i ta njihova sreća traje i traje...
Drugi tip ljudi. Ljudi koji su toliko srećni i zadovoljni
sobom i svojim trenutnim statusom, da im tuđe “volim te” gotovo ništa ne znači.
Narcisoidni do iznemoglosti, bezobzirni prema tuđim osećanjima, u svakoj
situaciji guraju sebe u prvi plan i jedino su oni bitni. Večito srećni ljudi.
Treći tip ljudi, slobodno mogu da ga nazovem klanom, jesu
ljudi kao ja. Bolesno ambiciozni, nikada zadovoljni. Kada ostvare svoj visoko
postavljeni cilj, oni ga onda postavljaju još više. Sreća je uvek na dohvat
ruke, ali neuhvatljiva. Teže ka tome da čuju to prvo “nedostaješ mi”, prvo “volim
te”. Misle da je tu kraj potrazi, da i njihova sreća konačno počinje. Ono što
se obično dešava jeste da i kada dobiju to sve, opet nije dovoljno. Hoće još, i
još, i još, i jebeno još, dok ne izvuku poslednji atom energije iz partnera. A
kada partner više nije u stanju da im pruži potrebno, ostavljaju ga, tražeći
novu žrtvu.
Pošto su prvi dodir, poljubac, sex, kafa i nedostaješ mi,
prošli odlično, kao vatromet, jedina preostala stvar jeste prvo “volim te”.
Osećam kako ti te reči vrve u ustima, jedva čekaju da izađu. Ćutiš, previše je
rano da ih kažeš. Odlažeš momenat. Celo to prolongiranje ličilo je na predigru.
Sledio je orgazam. I usledio je. Na tvoje prvo “volim te”, celo moje biće je
obuzela toplina. Savršenstvo.
Na svoje sopstveno čuđenje, to prvo “volim te” mi je bilo
sasvim dovoljno. Svako sledeće nije bilo od nekog posebnog značaja. Svaka
sledeća velika stvar koju uradiš za mene nikako ne nadmašuje to prvo. Jebote,
pa ja sam postao onaj nesrećnik, pripadnik prve grupe ljudi. Pomišljam da će
moja sreća sad da traje. Hahah. Slatko se ismejah. Zašto?
Nedavno sam čuo konstataciju da mi lepi ljudi nismo stvoreni
za ljubav već za ukras. Nisam znao da li to da prihvatim kao uvredu ili kao
kompliment. U svakom slučaju, moraću da demantujem. Mi smo itekako stvoreni za
ljubav, ali postoji jedna velika granica u iskazivanju emocija. Barem kod mene.
Nisam osoba kojoj je svaka druga rečenica “volim te”. Nisam
osoba kojoj je svaka druga rečenica “nedostaješ mi”. Veoma retko imam izlive
nežnosti. To ne znači da ja te stvari ne osećam, naprotiv. Jednostavno, nemam
potrebu da svaki sekund to rečima iskazujem.
Šta činiiti kada naiđete na osobu koja je potpuno suprotna
od vas? Na osobu koja svoje emocije iskazuje kroz milion različitih reči. U kom
momentu romance factor postaje ick factor?
Pokušavam da idem protiv sebe, kako ne bih povredio tuđa
osećanja. Naravno da na svaki tuđi izliv nežnosti bi trebalo da uzvratite.
Samim tim pretvarate se u svog partnera, gubite sebe i gušite se. Ono što ja
pokušavam da uradim ovde, jeste da nađem neki kompromis. Da, dočekali ste i to
da ja tražim kompromis. Kada malo bolje pogledate, veoma je teško naći osobu
koju ćete voleti i koja će vas voleti. Stoga, ustupke morate praviti.
Prihvatiti nove stvari i šablone ponašanja, a pritom ne izgubiti sebe u toj
magli. Ukoliko se usput ne onesvestite od svih tih emocija.
Нема коментара:
Постави коментар