Zlatni kavez.
Kako bi se mogao definisati taj sindrom? Dugo sam guglao ne bih li našao
definiciju. Bezuspešno. Definisaću ga sam. Zlatni kavez jeste
vremensko-prostorna jedinica kojom se meri stepen slobode u jednoj vezi.
Najprostije rečeno.
Ono što sam
oduvek sebi govorio jeste da se nikada neću naći u takvoj situaciji. Nažalost,
to se desi kada najmanje očekujete. Svojevoljno ušetate u kavez i zaključaju
vas. Kavez izgrađen od posesivnosti, ljubomore, napadnosti, ozlojeđenosti...
Plivate u tuđim kompleksima. Opšte
poznata stvar je da većina ljudi nikada ni ne napuste kavez jer se plaše
raskida i samoće. Premda je samospoznaja i priznanje istine samom sebi u tom
momentu teško, neophodno je izboriti se za svoju slobodu. Pa čak i onaj jebeni papagaj
zaslužuje da leti po Africi ili kuda već... Najveći problem jeste pronaći
ključ, otvoriti vrata i izleteti. Kao što objasnih u jednoj od prethodnih
kolumni, ključ može imati više značenja. U ovom slučaju, najbolje da vam za taj
„ključ“ posluži čovek. Neka nova osoba u vašem životu. Neko ko je voljan da vas
iščupa iz tog sranja i voli vas onako kako vi stvarno zaslužujete. Uz tuđu
pomoć napuštate to gnezdo, finansijsku sigurnost i ostale frustracije. Odlazite
u nepoznato, jer vaša sloboda nema cenu. Čuvaru kaveza lomite srce.
KARMA
Suština zakona karme je da svako biće snosi
posledice sopstvenih dela. Obzirom da je delanje ispoljavanje volje subjekta,
ono je i uzrok uslovljenosti subjekta. Delo tako postaje "zakon čijem se
dejstvu ne može izbeći". Svako biće tako nasleđuje sopstvena dela,
nastavljajući i sa činjenjem novih dela, čije će posledice osetiti kasnije.
Da li vam se ikad desilo da raskinete vezu, slomite nečije
srce na najbolniji način, a vi srećno odlazite u novu vezu, zaljubljeni do
ušiju? Naravno da jeste. Da li ste ikada razmišljali o posledicama? Da postoji
mogućnost da će i vas neko sjebati na isti način kao što ste vi sjebali bivšeg
partnera? Ne znam za vas, ali ja upravo razmišljam o tome, jer karma je kučka
sa velikim K.
Nova veza. Kao i uvek, sve je sjajno, sveže. Kao i uvek, ali
potpuno drugačije. U tebi prepoznah sebe. Svoju drugu polovinu. Desnu hemisferu
moga mozga. Koliko god da postoji fizička privlačnost, koja je nadmašila sve
ranije, ova psihička, odnosno, hemijska konekcija je neobjašnjiva. Previša jaka
emocija prema nekome koga poznajem toliko kratko. Previše se vežem. A sad idu
tripovi. Karma, jebena karma. Šta ako...? Postavljam ti pitanje:”Šta ako me
ostaviš na način koji sam ja to uradio u prethodnoj vezi?”. Govoriš mi da ne
brinem. Heh, to sam i ja govorio.
Kada se nadjete u takvoj situaciji, jedino što vam preostaje
jeste matematika. Izmerite koliko je ta osoba vredna rizika. Saberite,
oduzmite. Pa pomnožite sa koeficijentom vaših emocija. Cela ova jednačina
jednaka je tome da vrediš više nego bilo ko ranije i eto, ako padnem, pašću
slavno i znaću da nisam odustao i nisam se predao strahu. Amin.
Нема коментара:
Постави коментар